Kompenzacija za prekovremeni rad
Normalno radno vreme je 40 sati nedeljno. Radno vreme sa manje od 40 sati nedeljno može da se uspostavi kolektivnim ugovorom. Radno vreme zaposlenog može da traje izvan punog radnog vremena ako dođe do neočekivanog povećanja obima rada koji ne može da se ispuni putem adekvatne reorganizacije rada ili radnog rasporeda. Prekovremeni rad može da traje tokom perioda potrebnog da se eliminiše izvor usled kojeg je došlo do njega ali ne duže od 10 sati nedeljno.
Prema Zakonu o radu iz 2019. godine, zaposleni mogu da rade prekovremeno ako redovan posao ne može da se izvrši povećanim obimom rada ili u izuzetnim slučajevima kao što su sila prirode, međutim, poslodavci moraju da dostave pismenu odluku pre uvođenja prekovremenog rada. Ako nije moguće, moraju da informišu zaposlene verbalno i da dostave pismeno rešenje u roku od tri dana.
Odluka mora da uključuje razloge za prekovremeni rad, spisak zaposlenih i vreme početka.
Pored toga, poslodavci moraju da obaveste inspektora rada o prekovremenom radu u roku od tri dana od odluke. Prekovremeni rad treba da traje samo dok je neophodno da se eliminiše uzrok a nedeljno vreme rada ne sme da prevazilazi 48 sati u proseku tokom četiri meseca. Međutim, može da dostigne do 50 sati nedeljno u izuzetni slučajevima. Kolektivni ugovor može da navede maksimalno trajanje od 250 sati prekovremenog rada u godini. Poslodavci moraju da obezbede zaposlenima pravo na odmor u skladu sa zakonom i dopuste neiskorišćeni godišnji odmor nakon što se okonča prekovremeni rad.
Zaposleni je u obavezi da radi prekovremeno u slučaju sprečavanja direktnog pojavljivanja opasnosti za bezbednost i zdravlje ljudi ili većih predstojećih materijalnih šteta; prirodne opasnosti (zemljotres, poplava i drugo); požar, eksplozije, jonizirajuća radijacija i značajan neočekivan kvar objekta, opreme i instalacija; epidemija i bolesti koje utiču na ljudski život i zdravlje, stavljajući u opasnost stoku ili biljke ili druge opipljive imovine; veće zagađenje vode, hrane i drugih objekata za ishranu ljudi i stoke; saobraćaj i druge nesreće koje stavljaju u opasnost ljudski život ili opipljivu imovinu do većeg obima; potreba da se odmah dostavi hitna medicinska pomoć ili druga hitna medicinska usluga; potreba da se izvrši hitna veterinarska intervencija; i drugi slučajevi predviđeni kolektivnim ugovorom.
Premija za prekovremeni rad se utvrđuje pod kolektivnim ugovorom ili ugovorom o zapošljavanju.
Izvor: §61, 64 i 98 Zakona o radu, 2019
Kompenzacija za noćni rad
Rad između 10 uveče i 6 ujutru smatra se noćnim radom. Premija za noćni rad se utvrđuje pod kolektivnim ugovorom ili ugovorom o zapošljavanju.
Radnik koji radi najmanje 3 sata svog radnog vremena u toku noći, ili radnik koji radi najmanje trećinu svog punog godišnjeg rada u toku noći, ima pravo na specijalnu zaštitu.
Izvor: §70 i 98 Zakona o radu, 2019
Odmor zarad kompenzacije / Dani za odmor
Radnici imaju pravo na nedeljni odmor od najmanje 24 neprekidna sata. Nedeljni odmor se koristi nedeljom. Pored toga, poslodavac treba da ponudi drugi dan za zaposlenog za korišćenje njegovog/njenog nedeljnog odmora ako priroda posla to zahteva. U slučaju da zaposleni mora da radi u toku njegovog/njenog perioda nedeljnog odmora, poslodavac mora da mu/joj da jedan slobodan dan u toku sledeće nedelje u trajanju od najmanje 24 neprekidna sata. Kolektivni ugovor ili ugovor o radu može da definiše kompenzaciju za radnike koji rade svake nedelje dana predviđenog za odmor.
Izvor: §76 i 98 Zakona o radu, 2019
Vikend / Kompenzacija za rad tokom državnih praznika
Radnici imaju pravo na premiju plaćanja za rad tokom državnih i religioznih praznika. Premija se utvrđuje pod kolektivnim ugovorom i ugovorom o zapošljavanju.
Poslodavac koji organizuje rad tokom državnih i religioznih praznika treba da ima pismenu odluku i da informiše zaposlene i inspektora za rad u roku od 3 dana pre započinjanja rada.
Izvor: §89 Zakona o radu, 2019
